ПРОГРАМ СРПСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ "ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2024"
У оквиру манифестације „Дани европске баштине 2024“, Српски историјски музеј припремио је богат и разноврстан програм за посетиоце свих узраста. Посетиоци имају прилику да учествују у радионицама, стручним вођењима кроз изложбе, као и на тематским предавањима. Сви догађаји ће се одржавати на две локације – у Српском историјском музеју на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша у Топчидерском парку.
У оквиру манифестације „Дани европске баштине 2024“, који ће бити обележени темом: „Руте, мреже и везе“, Српски историјски музеј припремио је богат и разноврстан програм за посетиоце свих узраста. Сви догађаји ће се одржавати на две локације – у Српском историјском музеју на Тргу Николе Пашића, и у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру.
Програм Српског историјског музеја током манифестације "Дани европске баштине 2024": 🔹Креативна радионица за децу „Накит краљице Симониде”, кустоскиње Марија Лакић и Олгица Лукановић. Завирите у свет средњовековног накита на радионици за децу ,,Накит краљице Симониде”! Кроз причу о византијској принцези Симониди сазнаћемо како су се њеним доласком променили обичаји на српском двору и приближили византијским. Научићемо како се правио и носио накит пре више векова, какву је симболику имао међу виђенијим људима тог доба, као и колико је сличан данашњем накиту. Након кратког вођења, учесници ће имати прилику да сами направе специфичан накит које су носиле српске владарке. Место: Српски историјски музеј, Трг Николе Пашића бр. 11. Термин: четвртак, 12. септембар 13 часова. Трајање: 90 минута. Узраст: 7 – 10 година. Бесплатан улаз. Обавезна резервација места на мејл: radionice.ims@gmail.com 🔹Изложба „Чекајући сталну поставку”. Изложба даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, као и период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине. Српски историјски музеј је на изложби „Чекајући сталну поставку” представио највредније предмете из својих збирки. Међу бројним оригиналним експонатима издвајају се инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа. На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, које су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира. Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других изврсних уметника. Место: Српски историјски музеј, Трг Николе Пашића бр. 11. Термин: четвртак, 12. септембар од 12 до 20 часова. Бесплатан улаз. 🔹Стручно вођење кроз сталну поставку „Србија 1804–1903”, кустос Милорад Сретеновић. Током стручног вођења кроз сталну поставку у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру заинтересоваи посетиоци ће се упознати са најзначајнијим догађајима који су обележили историју Србије 19. века. Место: Конак кнеза Милоша, Булевар Патријарха Павла 2. Термин: субота, 14. септембар у 12 часова. Бесплатан улаз. 🔹Стална поставка „Србија 1804–1903” у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру. Стална поставка у некадашњем двору кнеза Милоша пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. Конак је подигао кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда. Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом у стилу „турског барока”, грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства. Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, тј. Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији, у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште. Испред Конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, које је засађено у време Обреновића. Стабло платана, по лепоти и димензијама спада међу најлепша и највећа у Европи и представља један од најзначајнијих историјских и хортикултурних споменика Београда. Место: Конак кнеза Милоша, Булевар Патријарха Павла 2. Термин: субота, 14. септембар од 10 до 17 часова. Бесплатан улаз.
Позивамо све љубитеље историје и културе да нам се придруже у прослави богатог наслеђа Србије и Европе! Видимо се у Музеју и у Конаку!
