ОРАО, ЛАВ И КРИН – ХЕРАЛДИКА СРЕДЊОВЕКОВНИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

На изложби „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља” представљено је двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, тј. из средњовековних српских земаља које су владале у раздобљу од IX до XV века, почевши од најстаријег српског владарског рода, Властимировића, па закључно са родом Бранковића, од којих потичу посљедњи титуларни српски деспоти.

Хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат њиховог развоја. Појава и развој грбова нераздвојиво су везани за витешку или ритерску културу која се од XI века развијала у средњовековној Европи, јер су се управо на витешким турнирима и појавили први грбови. У средњовековној српској хералдици често је тражена инспирација за изглед грбова Републике Српске, Србије и Црне Горе, односно у хералдичким знамењима српских владарских породица Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића, јер су ове владарске породице, као и други великашки родови оставили значајан траг у нашој историји и хералдици.

На изложби „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља” представљено је двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, тј. из средњовековних српских земаља које су владале у раздобљу од IX до XV века, почевши од најстаријег српског владарског рода, Властимировића, па закључно са родом Бранковића, од којих потичу посљедњи титуларни српски деспоти. Грбови владарских и великашких породица у српским средњовековним земљама представљани су на новцу, печатима, у рукописним књигама, затим на одежди, дворовима, црквеним објектима и на другим местима.

Грбови који се јављају у средњовековним српским земљама развијали су се под византијским и западним утицајима, што је видљиво и на основу мотива који доминирају на њима, а који су позајмљени из византијске протохералдичке традиције (двоглави орао, крст са оцилима) или из западне хералдичке традиције (штит, велики шлем, челенка, крин).

Изложба је отворена у посебном делу изложбеног простора Српског историјског музеја и трајаће до 30. марта 2024. године.