Фонд Ђорђа Станојевића

Део заоставштине професора Ђорђа Станојевића (Неготин, 1858 – Париз, 1921), физичара, астронома, ректора Универзитета у Београду, чува се у Српском историјском музеју као посебан фонд.

Аквизиција предмета који су припадали Ђорђу Станојевићу трајала је од 1969. до 2000. године. Прве предмете Музеј је добио на поклон од професорове породице: фотографије, архивску грађу, књиге и брошуре, а пет година касније откупљено је још фотографија – позитива и негатива на стаклу са снимцима предела, градова, манастира и цркава, индустријских постројења. Нови поклони наследника су уследили 1978. и 1982. године: лични предмети Ђорђа Станојевића, писаћи сто и прибор за писање, његови фото-портрети, фотографија Николе Тесле са посветом, лична документа, као и двадесет три писма краљице Наталије Обреновић. Највећи број ових писама је упућен Станојевићевој супрузи Стани Богићевић и њеним родитељима, пуковнику Антонију Богићевићу и његовој супрузи. Последње предмете из његове оставине Музеј је откупио 2000. године: двадесет пет негатива на стакленим плочама са снимцима Сунца.

Грађа у овом фонду говори о Станојевићевој упућености и учешћу у актуелним астрономским мисијама у Европи и свету, његовом знању о примени електричне енергије и залагању за електрификацију. Тако је Београд, у коме је термоелектрана изграђена 1893. године, само дванаест година после прве електране у свету, био међу првим престоницама које су за осветљење и трамваје користили електричну струју.

Нове проналаске, односно техничка решења до којих је долазила светска наука, желео је што пре да примени у Србији. Прве модерне хидроелектране за осветљење градова, са генераторима трофазне наизменичне струје, грађене су према његовој замисли. Организовао је индустрију расхладних уређаја (ледаре), залагао се за увођење стручне терминологије и метарског система мера. Покренуо је акцију за изградњу типизираних сеоских кућа ради обезбеђења хигијенских услова становања на селу и објавио први фотографски албум о Србији, Србија у сликама (1901); бавио се истраживањима фотографије у боји и аутор је прве колор фотографије у Србији.

Архивска грађа обухвата породичну преписку, фотографије, рукописе и документе који су у вези са његовим животом и радом, а као посебне целине издвојена су документа о електрификацији, као и документа Мировне конференције у Паризу 1919. године.

Ђорђе Станојевић је деловао у разним областима науке и трудио се да научна достигнућа, било у астрофизици, електротехници или индустрији, представи домаћој јавности. Од извештаја о Првој електричној изложби, која је одржана у Паризу 1881. године, о којој је надахнуто писао у Србадији и којим је започео на популаран начин да објашњава и преноси српској јавности све новине у области електротехничке науке, наставио је тај пионирски подухват популаризације науке до краја живота.

Приближити науку и искористити научна достигнућа за корист српског народа и државе био је мото његовог живота. Грађа која се налази у овом фонду је значајан део његовог научног наслеђа.