Етнографска збирка

Богатство комлексних музеја у које спада и Историјски музеј Србије огледа се у диверзитету збирки и фондова који из различитих перспектива доприносе општој слици континуитета живота на једном културно-историјском простору. Етнографска збирка Историјског музеја Србија формирана је са првим прикупљеним етнографским материјалом у сам освит његовог оснивања и по свом обиму и садржају чини значајан део укупног музејског фонда. До данас је у Етнографској збирци прикупљено преко две хиљаде предмета из области одевања, културе становања, обављања послова, занатске и рукотворне производње, обичаја, ритуалне примене и уметности. Поред несумњиве вредности коју етнографски предмети имају у домену материјалне културе, њихов се значај огледа и у нематеријалној културној баштини. Из контекста њихове примене, функције и употребне вредности можемо допрети и до неких дубљих слојева људског стваралаштва као што су опште културне вредности и ставови, етичко-морални принципи, естетски узори, васпитне мере, обичаји, веровања и ритуална пракса са њима у блиској вези, а који сви заједно чине комплексност и богатство једног друштва и културе.

Пафта

Етнографски предмети Историјског музеја Србије се односе како на сферу јавног, тако и приватног живота, али се можда њихов најзначајнији допринос матичној институцији и њеној основној сврси чувања и излагања културно-историјског блага нације огледа у пружању својеврсног увида у област свакодневног живота, у такозвану историју „обичних људи“ која до скоро није била предмет интересовања друштвених и хуманистичких наука па је самим тим и бивала изостављана из институционалних научно-културних оквира и музејских поставки. Управо се из етнографских предмета могу читати општа друштвена условљеност и устројство који продиру у област свакодневног. Примера ради, на основу врсте женске ношње и начина украшавања можемо закључити да ли је особа која ју је носила била удата или не, ком је друштвеном слоју припадала, какво јој је било имовинско стање, којој је етничкој или регионалној групи припадала, као и вероисповести. Осим схватања одеће као ознаке идентитетских категорија, њено проучавање може дати одговоре и на нека уже-специјалистичка питања од друштвене важности као што су однос дате културе према женском телу уопште, историја родне (не)равноправности, политизација и хијерархизација односа међу половима, итд. Етнографске предмете стога треба посматрати као неисцрпну грађу за различите врсте испитивања која доприносе бољем разумевању општег друштвеног устројства и, у ужем смислу, запостављених аспеката историје који су остали у сенци великих битака, историјских догађаја и владајућих структура.

Етнографска збирка Историјског музеја Србије одражава и различите фазе развоја кроз које је пролазила наука о етнологији и антропологији код нас, као њена матична дисциплина. Романтичарско схватање културе и традиције као превасходно народног, сеоског стваралаштва до пре неколико деценија је преовладавало у југословенским и српским научним круговима, док се у музејским поставкама овај концепт задржао и знатно касније. Стога у Етнографској збирци налазимо велики број предмета сеоске провенијенције. Међутим, бројни предмети из области грађанске културе деветнаестог и двадесетог века које Збирка поседује, сведоче о постепеном проширивању првобитног концепта културе урбаним феноменима које се догодило како у науци, тако и у музејској пракси.