НОВИ ПРЕДМЕТИ НА ИЗЛОЖБИ „ЧЕКАЈУЋИ СТАЛНУ ПОСТАВКУ”: РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ОДЕЖДИ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА И ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА

Историјски музеј Србије

Трг Николе Пашића 11

Историјски музеј Србије има задовољство да Вас обавести да је изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена новим значајним предметима – реконструкцијама одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Реконструкције одежди је у консултацијама са релевантним стручњацима израдила костимографкиња Јелена Стокућа са тимом сарадника.
Одежде су представљене на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине манастира Манасије. Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.
Сакос је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове. Лорос је узан, златан, и попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена. Периврахиони, правоугаоне плочице, су нашивени само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена. Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византински царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, владарског наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском манастиру Есфигмен, а на којој је приказан са породицом. Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима. Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника. Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.
Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено том приликом, повремено обогаћивана новим предметима, што је додатно привлачило интересовање посетилаца.
Током претходне године, изложба је допуњена бројним новим предметима, међу којима се издвајају оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, реконструкције жезла цара Душана и царице Јелене, кристални бокал са грбом Краљевине СХС, новчићи владара из династије Немањић и дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”.

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама одежди и круна средњовековних српских владара, као што су круне краља Михаила I Војисављевића и краља Твртка I Котроманића, које су у процесу израде.

Историјски музеј Србије је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнео највредније предмете из својих збирки међу којима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђених у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје. Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, царице Јелене, краља Милутина, краљице Симониде, деспота Стефана Лазаревића, деспота Ђурђа Бранковића и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Подсећамо Вас да се сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима. Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу, а више информација можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.