У петак, 23. марта 2018. у Историјском музеју Србије отворена је изложба „Србија 19 година од 1999 – И док су бомбе падале", која се реализује поводом обележавања деветнаест година од НАТО агресије на СР Југославију.
Уводне речи на отварању дали су др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије и коаутор изложбе, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, и Биљана Willimon, сликарка.
Изложба „Србија 19 година од 1999 – И док су бомбе падале" приказује уметничке радове Биљане Willimon и Владимира Величковића, које су уметници цртали и сликали директно подстакнути ратним догађањима којима су и сами били савременици.
Овом изложбом Музеј представља два аутора различитих уметничких сензибилитета, мушкарца и жену. Уметника који је разбијање, а потом и агресију на СР Југославију, провео у Паризу, где живи и ради, и уметницу која је бомбардовање провела у Београду.
Сликара који је кроз Тријумфалну капију гледао улазак у нови гето агресије и присиле и сликарку која се кредом борила против авиона и бомби у свом стану у близини Владе Републике Србије, Генералштаба и Немањине улице, својеврсном Бермудском троуглу који је био стална мета ваздушних удара.
Сликара који је познат по тешким темама распадајућих тела и крвавих рана, а који у новом тренутку не може да се усредсреди само на једну жртву већ види много даље, види свет оивичен жицама у мраку лоших одлука.
Сликарку која је позната по мултимедијалности и којој у сваком тренутку стварања није недостајало ни светлосних ни звучних ефеката да пропрате стваралачки чин. Звуци сирена, ватра и дим над Београдом, светлеће ПВО ракете, град у мраку: све су то били ратни ефекти под којима је стварала циклус „Збогом памети", својеврсни сликарски дневник 78 дана бомбардовања.
Изложба обухвата уметничка дела која су ови изврсни уметници у протеклом периоду поклонили Историјском музеју Србије: слику из циклуса „Моја земља које више нема" Владимира Величковића, која приказује почетак распада земље, и уметничка дела Биљане Willimon из циклуса „Збогом памети", ствараних током агресије а која приказују завршне фазе процеса нестајања некадашње Југославије.
Представљена дела су једини радови у Музеју са овом тематиком и од посебне су важности, јер би без њих у будућности било немогуће конструисати потпуне историјске наративе на ову тему, а анализа наративних дискурса створених различитим облицима јавног деловања би била умањена.
Поставка је употпуњена хронологијом догађаја добијеном од Министарства одбране Републике Србије и новинске агенције Танјуг, као и бројним предметима које су кустоси Музеја прикупили током НАТО агресије.
Изложба је отворена до 11. јуна 2018. године.