О нама

Српски историјски музеј од оснивања до данас

Српски историјски музеј је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима, и чини их доступним јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.

Оснивање

Оснивање Музеја текло је у неколико фаза. Први покушај, који није остварен, учињен је 1950. године доношењем Уредбе о оснивању Историјског музеја НР Србије. Други покушај учињен је 1954. године поводом обележавања 150-годишњице Првог српског устанка, када је направљена изложба посвећена овој теми и пренета у Конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру. Тако је формиран Музеј Првог српског устанка.

Коначно, уредбом Извршног већа Народне скупштине НР Србије од 20. фебруара 1963. године основан је Историјски музеј Србије, због потребе постојања „једног музеја општег типа који би свестрано приказивао богату историју српског народа“. Новооснованој установи припојен је Музеј Првог српског устанка, а Конак кнеза Милоша, изузетан примерак балканске архитектуре, дуго је био једини изложбени простор Музеја.

Одлуком Владе Републике Србије од 3. септембра 2026, назив Музеја је промењен у Српски историјски музеј.

Концепција и надлежност

Према концепцији усвојеној 1966. године, задатак Музеја био је да прикупља, евидентира, чува, сређује, проучава и излаже материјал из историје српског народа и Србије од најстаријих времена до данас. Тематика је подељена на неколико целина: средњи век, период стране власти, период 1804–1918, период НОР-а 1941–1945. и послератни развој Србије.

Музеј је надлежан за заштиту уметничко-историјских дела од значаја за историју Србије: оружје и војну опрему, униформе, заставе, знамења (медаље, ордење, значке, повеље), реалије и меморијалне предмете, карте, планове и атласе, печате, плакате, летке и прогласе, фотографије и разгледнице, и привредно-технички материјал фабричке израде.

Изложбе, публикације и признања

Током више од пола века рада, Музеј је организовао бројне репрезентативне изложбе које су приказиване не само у Београду и другим градовима у земљи, него и у Европи и САД, међу којима су: „Династија Обреновића – из заоставштине“ (1996), „Службено одело у Србији у 19. и 20. веку“ (2001), „Икона – српска историјска и духовна слика“ (2011), „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Српског историјског музеја“ (2013), „Србија 1914“ (2014), „Михајло Пупин – од физичке до духовне реалности“ (2015), „Крај Великог рата“ (2018), „Краљеви и светитељи српски“ (2020) и „Чекајући сталну поставку“ (2023).

Поред каталога изложби и збирки, Музеј је издао и значајна посебна издања, а поводом 50 година рада, 2013. године објавио је монографију о Музеју. За свој рад добио је висока признања — Вукову награду (1997) и награду „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије (2015), а 2013. године одликован је Сретењским орденом.