ОРАО, ЛАВ И КРИН – ХЕРАЛДИКА СРЕДЊОВЕКОВНИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

Аутори изложбе: Јанко Врачар и Дејан Дошлић

Хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат њиховог развоја. Појава и развој грбова нераздвојиво су везани за витешку или ритерску културу која се од XI века развијала у средњовековној Европи, јер су се управо на витешким турнирима и појавили први грбови.

У средњовековној српској хералдици често је тражена инспирација за изглед грбова Републике Српске, Србије и Црне Горе, односно у хералдичким знамењима српских владарских породица Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића, јер су ове владарске породице, као и други великашки родови оставили значајан траг у нашој историји и хералдици.

На изложби „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља” представљено је двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, тј. из средњовековних српских земаља које су владале у раздобљу од IX до XV века, почевши од најстаријег српског владарског рода, Властимировића, па закључно са родом Бранковића, од којих потичу посљедњи титуларни српски деспоти.

Грбови владарских и великашких породица у српским средњовековним земљама представљани су на новцу, печатима, у рукописним књигама, затим на одежди, дворовима, црквеним објектима и на другим местима.

Грбови који се јављају у средњовековним српским земљама развијали су се под византијским и западним утицајима, што је видљиво и на основу мотива који доминирају на њима, а који су позајмљени из византијске протохералдичке традиције (двоглави орао, крст са оцилима) или из западне хералдичке традиције (штит, велики шлем, челенка, крин).

Изложба је отворена у посебном делу изложбеног простора Историјског музеја Србије и трајаће до 30. марта 2024. године.