ИЗЛОЖБА „ВИДОВДАН – ДРЖАВНИ ПРАЗНИК”

Аутор концепције изложбе је музејски саветник Владимир Мереник

26. јун 2026. – 23. август 2026.

Отварање изложбе „Видовдан -државни празник” у Историјском музеју Србије, Фото Драгана Удовичић

Изложба „Видовдан – државни празник” настоји да свеобухватно прикаже установљавање Видовдана као државног празника, његову дубоку везу са култом Светог кнеза Лазара и косовским заветом, и обележавање до 1945. године, када је избрисан из календара државних
празника.

Краљевина Србија од 1889. године и прославе петстоте годишњице Косовске битке почиње да обележава Видовдан као државни празник, након што су краљевски намесници, у име малолетног краља Александра Обреновића, прихватили предлог Владе о одржавању јубиларне прославе Видовдана, парастоса кнезу Лазару и косовским јунацима.

Управо тиме што је Видовдан озваничен као државни празник, дан сећања на пале за отаџбину, направљена је спона између косовског култа и сећања на јунаке пале током 19. века у борбама за ослобођење и формирање модерне српске државе.

Аутентични материјали и употреба савремених технологија приближиће посетиоцима свечану церемонију прославе петстоте годишњице Косовске битке, једне од најзначајнијих јубиларних прослава у новијој српској историји.

Међу бројним оригиналним предметима из збирки Музеја: споменицама, медаљама,
плакатима, скулптурама, ликовним делима и литографијама, својим значајем издвајају се изложени нацрти и скице професора Михаила Валтровића за Орден Светог кнеза Лазара, који је изгубљен у Другом светском рату. Овај орден једног реда установљен је управо 1889. поводом миропомазања младог краља Александра Обреновића и од тада је представљао важну инсигнију српских, а потом и југословенских монарха.

На изложби су, поред осталог, представљени и портрет краља Александра Обреновића дело Хајнриха Васмута из 1894, олеографије Ладислава Еугена Петровића „Полазак кнеза Милана на бојно поље 20. јуна 1876” и „Освећено Косово” Павла Јовановића, литографије посвећене косовском миту Павла Чортановића („Цар Лазар и његова породица” и „Југ Богдан и његови синови”) и Адама Стефановића („Вечера кнежева на Косову”), бронзани рељеф краља Александра I Обреновића рад Ђорђа Јовановића из 1894, плакат за Пети српски соколски слет у Раваници 1910, месингана Споменица Александар I – одликовање Краљевине Србије установљено 1889. године, Споменица петсто година Косовског боја и Медаља за храброст „Медаља Милоша Обилића”, одликовање установљено 1913. поводом избијања Другог балканског рата, и Позивница за миропомазање краља Александра I 20. јуна у Жичи, позајмљена из Музеја града Београда.

Такође, посетиоци ће моћи да виде и филм „Косовска битка”, снимљен 1939. године поводом петсто педесете годишњице, који је уступио Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека.

Примена савремених технологија пружиће посетиоцима посебан доживљај да као активни учесници сами истраже презентоване дигитализоване материјале.

На два телевизора осетљива на додир посетиоци ће сами моћи да открију додатне мултимедијалне садржаје, дигиталну надоградњу саме поставке: материјале који сведоче о култу Светог кнеза Лазара, медаље и одликовања која се односе на јубиларну прославу 1889, прву у модерној српској држави након ослобођења од османске власти, програм прославе објављен у тадашњим новинама, и хронологију путовања краља Александра Обреновића у Крушевац, некадашњу престоницу кнеза Лазара, на централну церемонију обележавања Видовдана и постављање темеља за монументални Споменик косовским јунацима, а потом и на церемонију миропомазања у манастиру Жича, крунидбеној цркви српских средњовековних владара, задужбини Стефана Првовенчаног.

Као посебан додатак изложби, креиране су анимације на основу ликовних дела из Збирке Музеја, које ће посетиоцима дочарати Косовски бој и церемонију миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича.

Изложба је обогаћена материјалима које су уступили Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека, Музеј града Београда, Народни музеј Србије и Народна библиотека
Србије.

Аутор концепције изложбе је музејски саветник Владимир Мереник, коаутори изложбе су Слађана Бојковић, музејска саветница, др Катарина Митровић, музејска саветница, и Изабела Мартинов Томовић, виша кустоскиња, док су сарадници др Лидија Богдановић, виша кустоскиња, Ана Ћук Драгомировић, музејска саветница, Борис Марковић, виши кустос, Никола Миликић виши кустос, и Срђан Бељић, кустос.

Дизајн поставке су осмислиле Изабела Мартинов Томовић и Ива Јотић Лубура.

Изложба је отворена до 23. августа.

Изложба се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.