ЗБИРКА ПЕЧАТА

Иницијалну основу за формирање Збирке печата Историјског музеја Србије чинило је 36 печата преузетих из Музеја Првог српског устанка 1966. године. Данас Збирка броји 381 предмет.
Збирка највећим делом садржи печатњаке (негативе, матрице), штамбиље, неколико печата (отисака у воску) и калупе за изливање печатњака. Они представљају материјални израз веродостојности докумената и писама који, поред своје документарне вредности, садрже и елементе од културно-историјског, уметничког и естетског значаја.

Печат патријарха Јосифа Рајачића

Најстарији печатњак (типар) у Збирци је златни печатњак (архонта?) Стројимира из друге половине 9. века. Од посебног је значаја група печатњака из Првог српског устанка и периода обнове српске државе у 19. веку. То су печатњаци (метални негативи) владара, војвода и знаменитих личности српске историје (вожда Карађорђа, кнеза Милоша Обреновића, кнеза Михаила Обреновића, кнеза Александра Карађорђевића, кнеза и краља Милана Обреновића, војвода Луке Лазаревића, Стојана Чупића, Младена Миловановића, Марка Катића, патријарха Јосифа Рајачића, митрополита Мелентија Павловића итд.), магистрата устаничке Србије, као и институција Кнежевине Србије (печат Србске народне скупштине, Лицеја, Велике школе, Попечитељства просвешченија...). У Збирци се налази и група турских печатњака из 19. и 20. века, на османском турском језику.
Ови печатњаци и печати омогућавају потпуније и детаљније сагледавање хералдичких представа и ликовне обраде печата, као и појединости о граверској вештини и утврђивању провенијенције печата. Висок ниво европске администрације у односу на турску, посебно суседне Аустрије, знатно је утицао на развој српских печата. Под утицајем Срба из Хабзбуршке монархије, где је постојао обичај да сви имућнији грађани, црквена лица, занатлије и њихова удружења, села и црквене општине имају своје печате, и устаници су печатњаке најчешће израђивали у Војводини или су тамошњи печаторесци прелазили у Србију где су их израђивали. Неки печати рађени су и у Русији, а ретким домаћим печаторесцима недостајало је боље познавање заната, те су њихови печати сиромашни у садржају, а веома рустични у обради, тако да се лако одвајају од производа искусних гравера.

Карађорђев печатни прстен је карактеристичан по томе што су код њега приметни оријентални утицаји. Прстење са печатом било је веома раширено код источних народа и како би фалсификовање било отежано коришћена је сложена орнаментика. Најчешће су били израђивани од злата или сребра и обично су садржавали име власника, а понекад и годину израде. Неки од ових елемената постоје и на Карађорђевом печатном прстену.
На печатима грбовног типа (посебно печатима магистрата) централно место заузима грб – крст са четири оцила постављен на штиту. Карактеристична је честа употреба штита као централног мотива. У томе се види утицај средњовековних хералдичких правила по којима се признају у правним споровима само они печати чији је грб постављен на штиту.
Печати устаника појављују се врло рано, неколико месеци по избијању Устанка. Све значајније војне старешине, истакнути кнезови и установе израђују своје печатњаке. Појединци су располагали са два и више печата (Карађорђе, Лука Лазаревић) и употребљавали су их вероватно према врсти преписке. У ово време скоро опште неписмености функција печата била је од великог значаја, с обзиром да потписи нису имали већу важност, јер су их у већини случајева стављали писари.

Печат кнеза Лазара

Устанички печатњаци, који спадају међу најзначајније у Збирци, имају изразито западно-хералдичку форму, а у ликовном погледу носе одлике класицистичког и у мањој мери барокног стила, са симболима углавном из Стематографије Христифора Жефаровића (1741). Својим хералдичким представама и естетским карактеристикама говоре о тежњи српских владара и институција, које су оснивали с циљем да буду по угледу на развијене европске институције, а да опет очувају своје особености.
Збирка печата ИМС поседује и велику групу печатњака који су припадали институцијама и установама Социјалистичке Републике Србије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.