ЗБИРКА ФОТОГРАФИЈА

Фотографија, медиј модерне и масовне визуелне комуникације, је због тачности података које нам пружа постала незамењивa приликом презентације прошлости, па је постојање ових збирки за историјске музеје од прворазредног значаја.
Захваљујући јединственом културном феномену грађанског друштва друге половине 19. века, сакупљању фотографија и прављењу колекција, које је карактеристично и за грађанску средину у Србији, данас скоро сви већи музеји, архиви и библиотеке имају у својим фондовима и фотографије.

Укрцавање српске војске за Солунски фронт, Бизерта 1916, фотографија Н. М. Живковићa

Богата Збирка фотографија Историјског музеја Србије омогућава својеврстан поглед на Србију, кроз објектив, у нешто више од век и по постојања фотографске технике. Систематско прикупљање фотографских артефаката започело је одмах по оснивању Музеја, уз значајну помоћ и сарадњу најбољих познавалаца историје и технике фотографије. Први и најважнији критеријум за преузимање фотографија у ову збирку је њихова документарност.
Због аутентичног погледа на епоху у којој су настале, фотографије су постале незаобилазан историјски извор за различите научне дисциплине. Поред снимака значајних историјских збивања, ратова, насеља, споменика, грађевина и др., у Збирци се чува и читава галерија портрета у којој су најзаступљенији владари и припадници политичке и друштвене елите: војска, свештенство, а нарочито грађанство, које је од средине 19. века све присутније у политици, трговини, култури. Пажљивом истраживачу пружа се низ драгоцених података о развоју градова, привреде, географској разноврсности, обичајима, па и о променама костима и његовој европеизацији током 19. века.

Богатство ове збирке омогућава и свестрану анализу развоја фотографске технике. Примерци првих дагеротипија су веома ретки у нашим музејима и ИМС поседује само један такав снимак. Касније технике, почев од калотипија, до колодијумског поступка, феротипија и целулоидне траке репрезентативније су заступљене.
Најстарије фотографије у збирци су дела Анастаса Јовановића (аутор споменуте дагеротипије није познат). Mеђу њима је 14 талботипских позитива и неколико стереофотографија.

У фонду се налазе примерци снимака првих путујућих фотографа, као и свих познатијих атељеа у Србији. Ту су и снимци српских дворских фотографа на којима се могу пратити размере владарске идеологије у сфери визуелног, снимци чувених Надара и Диздерија из Париза, и дворских атељеа Беча, Цариграда и др.
Посебну целину у Збирци чине фотографије настале после 1. децембра 1918. године. Односе се на догађаје између два светска рата, из времена Другог светског рата, оне који су обележили период социјализма и развоја демократије после Другог светског рата, фотографије значајних личности у Србији, као и корпус фотографија које се односе на развој градова, насеља, привреде, саобраћаја и науке, као и оне које нам сведоче о догађајима у области културе, моде, спорта и забаве.
Посебну вредност Збирке чине фото-албуми, као својеврсни фото-документ који даје хронолошки приказ одређеног историјског догађаја.