ЗБИРКА ОРУЖЈА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ

Оружје и војна опрема представљају једну од фундаменталних збирки у Српском историјском музеју. Садржи преко 700 предмета, разврстаних у три целине: оружје занатске израде, оружје фабричке израде и војна опрема са прибором. Оружје занатске израде је углавном балканске провенијенције и израђивано је током 18. и 19. века. Највреднији део чине предмети из Првог и Другог српског устанка, посебно они који су припадали Карађорђу и устаничким војводама, као и другим знаменитим личностима Српске револуције и творцима модерне српске државе.

Од ватреног оружја најзаступљеније су пушке кремењаче „арнаутке“, дуге танке цеви и кундаком у облику слова Т, са својим варијантама „џефердар“, „чибуклија“ и „рашак“ („крџалинка“). Најлуксузнији је „џефердар“, комплетно обложен инкрустираним седефним плочицама. Од оријенталних типова пушака, у Збирци се налазе „шишана“ (најстарији тип кремењаче у Османском царству), њена домаћа верзија „парагун“, као и тврђавска пушка „дуповка“. Колекција пиштоља са паљењем на кремен је такође разноврсна: поред „леденице“, „шиље“, „призренца“, „златке“, заступљене су и кубуре „пећанке“, „фочанке“ и „скадарке“. Блистави спољашњи изглед „леденице“ је сврстава у најелегантније примерке пиштоља уопште, што је постигнуто облагањем свих дрвених делова сребром, као и брижљивим украшавањем, нарочито ливењем и искуцавањем.

Посебну целину ватреног оружја представљају цеви топова изливених или репарираних у београдском Арсеналу 1811–1812. године, које представљају драгоцено сведочанство о устаничкој артиљерији.

Од хладног оружја, ручно рађеног, у Збирци су заступљени ножеви: јатагани (белосапци, црносапци и сребрњаци) и пале, затим сабље турског („клч“) и персијског („шамшир“) типа сечива, и један ловачки мач.

Оружни прибор садржи све оно што је намењено чишћењу, подмазивању, пуњењу и ношењу пиштоља и пушака кремењача: фишеклије, зејтинлице (мазалице), барутнице, басме, харбије, кубурлуци. Поједини примерци занатског оружја плене лепотом и разноврсним техникама украшавања (тауширање златном и сребрном жицом, интарзија, инкрустација, нијело, гравирање итд.). Мотиви и стилови су креативни израз једне епохе, сведочанство о некадашњој култури и утицају религије на сам чин уметничког стварања и поимања. У том, естетском погледу, издваја се колекција јатагана и оријенталних сабљи, као и „џефердари“, „леденице“ и кубуре „скадарке“, због чега их посматрамо и као дела примењене уметности.

Другу велику целину чини разнo оружјe фабричке израде које се односи на важне догађаје из војне историје: српско-турске ратове 1876–1878, балканске и оба светска рата, као и сукобе проистекле из распада Југославије 1991. године, итд. Оно потиче из арсенала српске и југословенске војске, али и из суседних и противничких армија. Заступљене су све врсте стрељачког наоружања (пиштољи, револвери, пушке, карабини, митраљези, аутомати и пушкомитраљези). Најбројније су пушке, које обухватају разне системе и моделе, од спредњача – перкусионих, преко острагуша – једнометних и брзометних, па све до савремених полуаутоматских и аутоматских пушака. Од хладног оружја фабричке производње, искључиво бодно-сечног (мачеви, сабље, бодежи, бајонети итд.), посебно се издвајају официрске сабље, на којима се процеси у изградњи и уређењу државе, као и све династичке промене могу пратити преко хералдичких ознака на њима. Сабље се деле према родовима војске (пешадијске, коњичке, артиљеријске) и према пореклу (аустријске, руске, угарске, пруске...).

Ова музејска збирка садржи драгоцени материјал за изучавање и приказивање ратне прошлости, као и за упознавање токова војне историје земаља из којих потичу предмети који се у њој налазе. Као део општег културног наслеђа потеклог са простора Србије, ти предмети указују и на токове његовог војно-техничког и социо-економског развоја уопште. Примерци ручне израде сведоче и о развоју старих заната и оружарства на Балкану, о начинима обраде и техникама украшавања, јер се оружје некада ценило и по изгледу. Праве раритете овог дела Збирке представља наградно и даровано оружје, попут перкусионих пиштоља Стевана Книћанина, дар Чеха током револуционарних збивања 1848–1849, сабље краља Александра Обреновића, поклон аустријског лиферанта К. Грасера 1897. године, и аутомата М51 (прототип), који је фабрика оружја „Црвена застава” поклонила генералу Кочи Поповићу поводом Дана Армије 1951. године.