ПРЕДАВАЊЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДРУШТВА „ПЛАЧЕВНО ПАДЕНİЄ ЦАРИГРАДА НЕСРЕТНЕ 1453. ГОДИНЕ” – ДОЦ. ДР ДЕЈАН ГАШИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Историјски музеј Србије

Трг Николе Пашића 11

У Историјском музеју Србије, у среду, 22. маја 2024. године са почетком у 20 часова, биће одржано предавање др Дејана Гашића, доцента на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и члана Српског историјског друштва, на тему „Плачевно паденіє Цариграда несретне 1453 године”.

Током миленијумског средњовековног трајања Константинопољ се подједнако снажном и градацијском литерарном изоштреношћу указивао као центар васељене, почетак и крај историје, ортодоксна патрија и без обзира на бројне алузије и постојане паралеле у слици Новог Рима – резистентно је Град на Босфору перима био уписиван и изједначаван са Новим Јерусалимом.

Та поредбена библијска симболика изразито постаје наглашавана након 1453. године, кад је кроз старозаветну визуру потврђивано и пророковано ослобођење Цариграда од Османлија. Било да је реч о списима позног средњег века, или делима настајалим у модерном добу – стихијски су есхатолошке представе о вавилонским рекама Балкана постајале преплављене надама о политичком васкрсењу Византије и порукама посвећеним
хришћанским генерацијама на којима је небеса достојан задатак да поврате царујући град.

Насловљеном темом предавања, кроз неколико књижевних реминисцентних цртица (позног средњег века и модерног доба), истакле би се литерарне опоруке о ишчекиваним путевима ка безвременом континуитету политичког и културног простора балканског римства и ортодоксије, односно простора у којем је Византија препозната у обновљеној властитој непропадљивости.

Улаз на предавање је слободан.