ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА”

Историјски музеј Србије

Трг Николе Пашића 11 и Булевар Патријарха Павла 2, Топчидер

Историјски музеј Србије има задовољство да Вас обавести да ће поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша бити реализован посебан програм који обухвата серију стручних предавања.

Заинтересовани посетиоци ће имати прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата.

Иако је започео као локална аграрна буна, подстакнута феудалном експлоатацијом и верском дискриминацијом над хришћанским становништвом, Херцеговачки устанак (1875–1878), у народу познат као Невесињска пушка, убрзо је прерастао у један од најзначајнијих догађаја не само српске него и европске историје друге половине 19. века. Устаничка борба и терор Османлија су дубоко потресли европску јавност, што је подстакло долазак бројних хуманитараца, филантропа, путописаца, новинара и авантуриста вођених жељом да известе сународнике о страдањима хришћана, али и да боље упознају обичаје и културу народа који су вековима живели под јармом османских султана.

Истовремено, устанак је послужио и као погодан изговор великим европским силама да војно и дипломатски интервенишу како би евентуални крах османске владавине искористиле за задовољење сопствених геополитичких интереса. На овај начин дошло је до историјског догађаја познатог као Велика источна криза, која је окончана одредбама Берлинског конгреса 1878. године.

Програм:

Среда 4. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Између гарантних сила и Османског царства: Србија и устанак српског народа у Босанском вилајету 1875. године, др Александар Савић, Филозофски факултет у Београду.

Субота 7. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –„Коцка је бачена!” Јован Ристић и питање уласка Србије у рат са Османским царством 1876. године, др Данијел Радовић, Филозофски факултет у Београду.

Среда 11. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Од посредника до противника: Аустроугарска и устанак у Босни и Херцеговини, др Душан Фундић, Балканолошки институт САНУ.

Субота 14. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Однос становника Невесиња и Херцеговине према Невесињској пушци 150 година након устанка, др Богдан Дражета, Институт за етнологију и антропологију, Филозофски факултет у Београду.

Среда 18. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Почетак устанка у Херцеговини у српској штампи, мср Олгица Лукановић, Историјски музеј Србије.

Субота 21. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Војни аспекти Херцеговачког устанка: ратовање и наоружање, мср Милорад Сретеновић, Историјски музеј Србије.

Уторак 24. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Преплитање поетика у делима Ђуре Јакшића, мср Мина Миловић и мср Анђела Петровић, Народни музеј Србије.

Среда 25. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Одјеци Херцеговачког устанка у ликовној уметности, мср Марија Лакић, Историјски музеј Србије.

Четвртак 26. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Традиционално сеоско двогласно певање у источној Херцеговини, проф. др Сања Ранковић, Факултет музичке уметности у Београду. Током предавања наступиће чланице ансамбла Традиција вива са Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.

Субота 28. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Европски путописци о Херцеговини у време устанка 1875. године, мср Ђорђе Бекчић, Историјски музеј Србије.

Bише информација о програму „Невесињска пушка – 150 година од Херцеговачког устанка” можете да пронађете у бесплатној истоименој публикацији: „Невесињска пушка – 150 година од Херцеговачког устанка”

Вође и јунаци из Устанка у Босни и Херцеговини, Орао велики илустровани календар, 1876.

Улаз на програм је слободан. Због ограниченог броја места, заинтересовани грађани који желе да присуствују морају да резервишу место слањем поруке на Фејсбук или Инстаграм профил Музеја, или позивом на телефон 064/ 858- 1296. Резервације се примају сваког дана, осим понедељка, у периоду од 12 до 19 часова.

Сви који нису у могућности да присуствују предавањима или благовремено не резервишу место, биће у прилици да их погледају на ју-тјуб каналу Историјског музеја Србије.

Реализацију програма помогли су Народни музеј Србије и Етнографски музеј у Београду. Програм се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.