Трг Николе Пашића 11
У уторак 17. октобра у 19 часова у Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића у оквиру пратећег програма изложбе „Заоставштина Оље Ивањицки” биће одржано прво представљање књиге „Оља” аутора Драгоша Калајића.
Књига „Оља”, која је на објављивање чекала више од 30 година, додатно ће приближити читалачкој публици уметност Оље Ивањицки.
Књигу је објавила издавачка кућа Вукотић медиа.
На представљању књиге ће говорити директорка Историјског музеја Србије др Душица Бојић, директорка Фонда Олга Оља Ивањицки Сузана Спасић, историчарка уметности Тамара Огњевић, Ољин дугогодишњи пријатељ и преседник У.О. Фонда Олга Оља Ивањицки Мирко Мркић Острошки и директор Вукотић медиа издавача ове репрезентативне књиге Манојло Мањо Вукотић.
Књига „Оља” коју је Драгош Калајић написао још 1985. године, а 1989. године је допунио још једним поглављем, говори о Ољиној уметности али и околностима које су доводиле до стваралаштва какво познајемо. Књига на занимљив начин открива везе, симболе, мистику, али и гламур и дух Оље Ивањицки.
Књига какву је само могао написати Драгош Калајић јединствени је приказ уметности, историје, историје уметности, духовности, филозофије, езотерије и свега што је тако раскошан писац у свом делу могао дотаћи, говорећи о раскошној уметници великог опуса која је обележила другу половину XX века.
Књига „Оља” Драгоша Калајића је више од тридесет година чекала да буде објављена.
Настала у време Југославије, планирана да буде објављена и у Америци, остала је на једној полици у атељеу Оље Ивањицки да сведочи о времену када је скоро све било могуће, а опет се није догађало увек.
Ољину и Драгошеву књигу одлагале су различите околности, а распад Југославије на крају је довео и до пропадања великих и јаких издавача, до нових околности и нових одлагања.
Рукопис на полици сачекао је и вечни одлазак прво Драгоша Калајића а затим и Оље Ивањицки, све до 2017. године када је издавач Вукотић медиа одлучио да је право време да ова књига коначно угледа светлост дана. То је, пре свега, сећање на двоје изузетних уметника и појава у култури нашег поднебља и доба, али и сагледавање једног великог уметничког опуса очима другог уметника – сликара и писца, филозофа и телевизијског радника, Драгоша Калајића.