ПОЧЕТАК ПРОЈЕКТА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА У МУЗЕЈИМА У СРБИЈИ

У петак 26. јануара 2018. године, Историјски музеј Србије је, у сарадњи са Министарством културе и информисања, угостио директоре националних, регионалних и завичајних музеја у којима ће се током 2018. године извршити имплементација јединственог информационог система. Присутнима су се обратили Дејан Масликовић, помоћник министра за сектор развоја дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, Слађана Бојковић, музејски саветник у Историјском музеју Србије, и Наталија Вуликић, информатичар у Музеју Војводине. Скупу је присуствовала и помоћница за заштиту наслеђа госпођа Данијела Ванушић. Овим скупом отпочета је прва фаза пројекта имплементације јединственог информационог система која ће се до краја марта спровести у 15 музеја.

Министарство културе и информисања спровело је низ активности којима су евидентирани, подржани у развоју и имплементацији информациони системи у установама кулутре. Ове активности се првенствено односе на информационе системе у заводима за заштиту споменика, архивима и музејима. До краја 2018. године у пуном обиму ће бити оперативни: електронски регистар непокретних културних добара (имплементиран и оперативан на нивоу свих завода у РС), систем управљања дигитализацијом и база архивскe грађе (оперативан у свим архивима у РС) и информациони систем за музеје (оперативан у око 70 музеја обухваћених Решењем о уметничко-историјској и територијалној надлежности).

Влада Републике Србије је Закључком Број:345-114572017 од 1.12.2017, задужила Историјски музеј Србије за реализацију имплементације јединственог информационог система у музејима у Републици Србији.
Истим закључком одлучено је да се дигитализација културног наслеђа спроводи у складу са Смерницама за дигитализацију културног наслеђа у Републици Србији, који је израдила Радна група Министарства културе и информисања. Сви трошкови настали имплементацијом јединственог информационог система за музеје обезбеђени су у Буџету РС за 2017. и 2018. годину. Преостали музеји као што су Народни музеј, Музеј жртава геноцида, Позоришни музеј, Музеј града, итд. биће обухваћени овим пројектом крајем 2018. и почетком 2019, са завршетком реализације до половине 2019. године.

Протоколом о пословно-техничкој сарадњи коју је Историјски музеј Србије потписао са Музејем Војводине дефинисана је улога Музеја Војводине као партнера у реализацији горенаведеног пројекта дигитализације покретног наслеђа.
Госпођа Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја у Београду, изнела је јасан став о неопходности спровођења процеса дигитализације у музејима, и имплементацији јединственог информационог система. Такође је истакла улогу Народног музеја у одабиру информационог система и осврнула са на претходна искуства која нису била лоша али нису успела у имплементацији.

Имплементација јединственог информационог система подразумева конфигурисање опреме и прилагођавање информационог система потребама сваког појединачног музеја; радионице за обуку корисника за рад у информационом систему (администратор, корисник/кустос, конзерватор); и администрирање, ажурирање и бекаповање података.

Да би се процес имплементације одвијао несметано и по предвиђеној динамици, хардверски и софтверски елементи који су потребни за несметано функционисање овог система у локалној рачунарској мрежи биће претходно конфигурисани и потом достављени на конкретну локацију (музеј) где ће се прилагодити постојећој инфраструктури музеја. По инсталирању информационог система на сваки клијентски рачунар и тестирању рада информационог система, у музејима ће се спровести и радионица за обуку крајњих корисника за рад у програму.

Радионице један на један (историчар–историчар, археолог–археолог, етнолог–етнолог итд.) обављају се на сваком корисничком месту и за то време кустоси, документаристи и конзерватори, уз увид у стари начин вођења музејске документације (стари картон), пролазе кроз оне модуле информационог система везаног за његово радно место. Најмање једно лице из музеја у којем се спроводи обука биће задужено за администрацију базе података и оно ће се додатно обучити за рад у коришћењу основних процедура у креирању бекапа базе података, права приступа, збирки/одељења/одсека и др.
Радионице прате два упутства у електронској форми: за инсталацију и покретање информационог система на клијентским рачунарима, и за крајњег корисника за рад у информационом систему.

У току 2018. године у рад ће бити пуштен и национални агрегатор који ће омогућити да се одређени подаци учине доступни широј домаћој и страној јавности. Оба ова пројекта на врху су приоритета не само Министарства културе и информисања него и Владе Србије, па је, како је то напоменуо и помоћник министра Масликовић, неопходно обавити ефикасну имплементацију информационог система у музејима и унос података у базу.