ОТВОРЕНА ЈЕ ГОСТУЈУЋА ИЗЛОЖБА „СВЕТ У СЛИЦИ – СЛИКА СВЕТА”

Историјски музеј Србије

Трг Николе Пашића 11

Интердисциплинарна изложба „Свет у слици – Слика света“ резултат је истоименог позива уметницима чија су дела надахнута верским и културним наслеђем, односно религиозном уметничком сфером и идентитетима традиционалних Цркава и верских заједница на територији Републике Србије.

Наслов упућује на свеобухватност појмова слика и свет, а темељну основну чини традиција сликовне материјализације света као Божије творевине, изображене на опипљивом комаду дрвета, платна, мермера или папира. Верска визуелна култура генерише све оно што у људском поимању има смисао духовног, религиозног и визуелног опажаја, а што директно упућује на вредности важне за човеково духовно постојање. Стварност коју живимо обилује сликама, и претежно је визуелна и медијатизована, а визуелна култура постаје у свету доминације слике главни извор комуникације.

На галерији Историјског музеја Србије сабрана су остварења чак 54 уметника, која се нижу простором галерије и преплићу у верском, тематском и техничко-технолошком смислу, илуструјући суживот различитих верских заједница на територији данашње Републике Србије, испуњен динамиком друштвених догађаја и разменом културних утицаја, које лепотом Божије творевине и даровима појединаца обликују аутентичну слику света.

Синергија појмова свет и слика, донела је оригиналне и разноврсне уметничке изразе који нису искључиво сакралног карактера, али недвосмислено сведоче лепоту Божије творевине. У том смислу, ова изложба ствара нове основе које ће помоћи да се у лепоти различитих израза повежемо и још боље разумемо.

Ауторски тим, који је поставио идејне основе и извршио селекцију радова предводио је главни кустос изложбе проф. др Оливер Томић, професор на Академији техничких струковних студија у Београду. Сарадници и стручњаци, ангажовани у различитим фазама реализације пројекта, чине запослени Академија Српске православне цркве за консервацију и рестаурацију, Музеја Српске праволсавне Цркве и Института за студије културе и хришћанства.

Поставивши успешно темеље изложбом Свет у слици – слика света у Народној библиотеци у Београду 2023. године, према идеји ауторке Снежане Павловић, Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде је и ове године финансијски подржала организовање изложбе у циљу пружања снажне подршке неговању вредности које су важне за духовно постојање човека и заједница, као и уметничког и културног стваралаштва традиционалних цркава и верских заједница широм Србије.

Слична тематска опредељења на престоничкој уметничкој сцени изузетно су ретка и представљају куриозитет. Настојања организатора усмерена су ка отварању према другима, разоткривању лепоте у прихватању различитости, негујући високе естетске критеријуме када је реч о представљеним радовима.

Приликом отварања изложбе у понедељак 23. децембра 2024. године у 18 часова у Историјском музеју Србије у центру престонице, у име организационог одбора, у програм изложбе и обраћања увела је ауторским текстом под називом „Реч и слика“ Данијела Марковић из Института за студије културе и хришћанства.

Након поздравних речи др Душице Бојић, директорке Историјског музеја Србије, којима је указала велико поверење организаторима гостујуће излижбе која је – како је истакла – иделано уклопњена у постојећу изложбу Музеја који чека сталну поставку, присутнима се обратио др Владимир Рогановића, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, истакавши изузетан значај оваквих догађаја који окупљају верске заједнице и традиционалне Цркве, коју Управа са великим поштовањем подржава и помаже реализацију. Изложбу је свечано отворио надахнутим беседом која је обухватила главну нит и поенту света у слици и слици света као заједнице у љубави - Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Поред остварених уметника драгоцене предмете и уметничка дела уступили су за ову прилику Јеврејски историјски музеј у Београду, Удружење муслимана „Гајрет“ и Римокатоличка црква у Србији.

Критеријуми стручног жирија приликом избора дела био је да се одликују доприносом међусобног разумевања и ширини светоназора, као и висок уметнички квалитет. Уметници су визуализовали своје идеје кроз најразличитије материјале, чиме је овогодишња изложба обогаћена или богата делима која припадају уметничким медијима.

Техником веза представиле су се Биљана Ећимовић (Мирослављево јеванђеље) и Гордана Ранђић (Света Тројица Андреја Рубљова), док се ткањем на раму представила Вања Пашић (Записи простора). Сарадник Историјског музеја Горан Ристовић Покимица допринео је филиграном, техником обраде злата и сребра (оков за Куран часни), док се књиговезом представио Александар Ћеклић (Повез књиге Списи Св. Саве, В. Ћоровић, Београд 1928.). На изложби је у већем броју заступљена књижна и дигитална минијатура, илуминација и калиграфија, са делима Халиловић Сеједех Бентолходе (Врело Кавсар и Милост), Душан Мишић (У почетку беше реч), Љиљана Бурсаћ (Милешевски Псалтир с последовањем из 1557. године), Амар Мулић (Al An'am 97), Азра Хамзагић (Љубав, Срце и Злато).

Гипсаним и скулптурама од комбинованих материјала учествују Владислава Крстић (Мислилац и Мислилац 2), Игор Кантар (Престо и Ко смо(с)) Милош Шарић (Сан). Драган Куруцић (Светогорски триптих), Миа Медаковић Топаловић (Мач истине и У небеса), Марија Канелић (Црква имена Маријиног, Припрема за еухаристију, Претворба), Јелена Матејић Тарас (Лестве), Раде Ковач (Пећка Патријаршија 2) изразили су се фотографијом, док је премијерно представљен и циклус мини-филмова Александра Павловића (Приче из Постања).

Иконе сликане јајчаном темпером или акрилом на дасци, платну и камену изложили су Епископ моравички Тихон Ракићевић (Студија лика анђела и Свети Јован Претеча), Епископ новобрдски Иларион Лупуловић (Икона Пресвете Богородице Умиљење), Епископ новобрдски Иларион Лупуловић и Лука Новаковић (Нерукотворени образ Христов), Монахиња Јелена Благојевић и Монахиња Нина Шарчевић (Свети Василије Острошки), Владимир Бата Кидишевић (Свети Јован Крститељ и Исус Христос Старац Дана), Владимир Карановић (Страдање Светог Зосима Туманског), Тодор Митровић (Излазак из Египта), Светлана Cедлан (Свети оци Првог васељенског сабора), Јелена Хинић (Свети Севастијан Џексонски), Ива Таталовић (Плаштаница), Горан Јанићијевић (Хранитељ Призренски и Благовештење), Бобан Вељковић (Победа Православља), Бојан Бановић (Исус Христос, Мати Божја са Христом и Христос Добри пастир), Јелена Јашовић (Преображење). Икону осликану техником енкаустике, пигменима помешаним са растопљеним воском у топлом стању извео је Тодор Митровић (Богородица са Христом и Излазак из Египта).

Фреско сликарством изразили су се Горан Јовић (Трећи дан) и Дејан Милосављевић (Копија фреске, Св.Марко, Сопоћани).

Мозаике су изложиле Јелица Дурковић (Изнад језера, Сусретање и Свети архангел Гаврило), Маја Ђуровић (Лето), Рената Трифковић (Свети пророк Илија), Снежана Јовчић Олђа (Свети Јован), Бисенија Терешченко (Златна јабука и девет пауница и Мозаик-огледало).

Витражима су се представили Јелена Матејић Тарас (Кандило) и Десимир Денић (Службени улаз Патријаршије СПЦ).

Графиком се бави Габријела Николић (Породично стабло), а сликарством и комбинованим техникама на платну Ђорђе Љ. Савић (Без назива), Теодора Ракиџић (Успомене из Студенице), Софија Ракиџић (Сопоћани и Долина векова), Драгољуб Станковић Чиви (Кула краља Милутина), Неџма Зукорлић (Портрет), Звонко Павличић (Вртлози Ι и Вртлози ΙΙ), Даниела Морариу (Магична места и Магични тренуци), Доминика Морариу (Не љути се човече), Јелена Миловановић (Подвиг), Миодраг Милутиновић (Студеничко свитање и Обнављање твари), Мира Маодуш (Богородичин покров).

О ауторима и појединачним радовима кроз изложбу су присутне на отварању изложбе упознале маст. ист. ум. Биљана Цинцар Костић и маст. ист. ум. Наталија Стокановић.

Посебну радост догађају поред уважених званица, дали су присутни и окупњени аутори радова.

Током трајања изложбе планирана су стручна вођења, дискусије и радионице. Посетиоци могу да посете изложбу до краја марта 2025. године. Каталог изложбе ће бити посебно представљен и промовисан.