СРБИЈА 1915-1916 И ФРАНЦУСКО-СРПСКА БОЛНИЦА У СЕДЕСУ, СОЛУН

Мултимедијална интерактивна изложба „Србија 1915–1916” настоји да, кроз до сада неизлагану архивску грађу, артефакте и фотографије што потпуније прикаже страдање и значај овог периода српске историје.

У четвртак, 23. децембра 2016. године отворене су изложбе „Србија 1915–1916” и гостујућа изложба солунског Музеја византијске културе „Француско-српска болница у Седесу, Солун”. Изложбе се реализују у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата, а уз подршку и покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије.

Изложба „Србија 1915–1916”, аутора др Душице Бојић и музејског саветника Небојше Дамњановића, приказује догађања током 1915. и 1916. године, када се Србија, након великих победа на Церу, Дрини и Колубари 1914. године и прокламовања ратног циља заснованог на идеји ослобођења и уједињења целог српског народа и сродних јужнословенских народа, суочила са великом епидемијом тифуса, дипломатским притисцима савезника да се одрекне ратног циља, а потом, од почетка октобра 1915. године, и новим ударом бројно и технички надмоћнијег непријатеља.

Изложбу „Србија 1915–1916” употпуњује гостујућа изложба „Француско-српска болница у Седесу, Солун”, аутора археолога Музеја византијске културе др Анастасиоса Антонараса и др Јоаниса Моцианоса, која обухвата богат фотографски и видео материјал допуњен оригиналним артефактима Српског историјског музеја. Поставка представља сагледавање и приказ Великог рата на Солунском фронту из угла обичног човека, а инспирисана је открићем извесног броја предмета пронађених у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна, који су били део опреме француске пољске војне болнице из 1916, формиране делом и од пољске болнице Моравске дивизије. Пронађени материјални докази о болничкој нези војника у великој мери су и данас неистражени, али фотографска документација француске Источне армије недвосмислено указује на њихову повезаност са пољском војном болницом и даје значајне информације о справљању и чувању лекова, о чему сведоче и нађене стаклене посуде. Иако се углавном односе на лечење рањеника, археолошки налази из Терми указују и на кључне промене које је доживео Солун као резултат боравка више хиљада војника и представника цивилних и санитетских мисија. Долазак савезника и формирање бројних војних логора за потребе Енглеза, Француза и Срба у мочварним пределима око Солуна био је узрок неминовних промена у свакодневном животу, навикама, обичајима, забави и уопште у изгледу овог мултиетничког града о чему сведоче и разгледнице из тога времена, штампане за потребе војске у хиљадама примерака. Дизајн поставки су осмислили Растко Шурдић и Ива Јотић Лубура, док су дизајн интерактивних инсталација на изложби „Србија 1915–1916” креирали Марко Тодоровић и Марко Савић, креатори инсталација и на претходним пројектима Српског историјског музеја (изложбе „Србија 1914” и „Пупин од физичке ка духовној стварности”, као и нова поставка у Српској кући на Крфу). Стручна вођења кроз изложбе за индивидуалне посетиоце организују се суботом од 13 и средом од 17 часова (музејски саветник и коаутор изложбе Небојша Дамњановић). Групне посете је неопходно заказати. Изложба „Србија 1915–1916” је отворена до 31. октобра 2017, док ће гостујућа изложба „Француско-српска болница у Седесу, Солун” трајати до 06. марта 2017. године.