Актуелне
- Датум
- Локација
- Трг Николе Пашића 11
ЧЕКАЈУЋИ СТАЛНУ ПОСТАВКУ
У години обележавања пуних шест деценија од оснивања, Српски историјски музеј изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце износи највредније предмете из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја. На изложби ће, такође, премијерно бити представљене и идеалне реконструкције круна и одежда српских средњовековних владара.
У години обележавања пуних шест деценија од оснивања, Српски историјски музеј изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце износи највредније предмете из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја. Изложба је конципирана тако да пружи увид у поједине целине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине. Изложбу је, након уводних речи др Душице Бојић, свечано отворила госпођа Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију при Министарству културе Републике Србије.


Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле, оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа, по нацрту професора Михаила Валтровића, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу. Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других значајних уметника. На изложби ће премијерно бити представљене и идеалне реконструкције круна и одежда српских средњовековних владара и владарки, израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за потребе будуће сталне поставке, која ће презентовати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века. Посетиоци ће моћи да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, рад познатог филигранисте Горана Ристовића Покимице, круне царице Јелене, рад вајарке Јасминке Бркановић, и круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, израђене у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, као и реконструкције одежда Михаила I Војислављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства, које је урадила костимографкиња Јелена Стокућа са својим сарадницима.


Круне су ручно рађене старим техникама, на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима. Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија. Разлог за то су пре свега историјски догађаји који су обележили прошлост српског народа – вишевековна османска владавина, ратови, династичке смене, пљачке, разарања, прогон, небрига. Изложба ће у наредном периоду бити обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила I Војислављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића. Аутори концепције изложбе су др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка, дизајн поставке је осмислила кустоскиња Изабела Мартинов Томовић, док су у припреми и реализацији изложбе учествовали кустоси Музеја. Изложба се реализује под покровитељством Министарства културе Републике Србије.

