ЧЕКАЈУЋИ СТАЛНУ ПОСТАВКУ

Аутори концепције изложбе: др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка

20. април 2023. -

У години обележавања пуних шест деценија од оснивања, Историјски музеј Србије изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце износи највредније предмете из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја.

Изложба је конципирана тако да пружи увид у поједине целине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.

Изложбу је, након уводних речи др Душице Бојић, свечано отворила госпођа Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију при Министарству културе Републике Србије.

Инсигније краља Петра I Карађорђевића

Крунидбени плашт краља Петра I Карађорђевића, детаљ

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле, оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа, по нацрту професора Михаила Валтровића, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу.

Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других значајних уметника.

На изложби ће премијерно бити представљене и идеалне реконструкције круна и одежда српских средњовековних владара и владарки, израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за потребе будуће сталне поставке, која ће презентовати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века.

Посетиоци ће моћи да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, рад познатог филигранисте Горана Ристовића Покимице, круне царице Јелене, рад вајарке Јасминке Бркановић, и круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, израђене у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, као и реконструкције одежда Михаила I Војислављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства, које је урадила костимографкиња Јелена Стокућа са својим сарадницима.

Реконструкција круне краља Милутина, израда Горан Ристовић Покимица

Реконструкција круне цара Душана, израда Горан Ристовић Покимица

Круне су ручно рађене старим техникама, на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима. Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија. Разлог за то су пре свега историјски догађаји који су обележили прошлост српског народа – вишевековна османска владавина, ратови, династичке смене, пљачке, разарања, прогон, небрига.

Изложба ће у наредном периоду бити обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила I Војислављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића.

Аутори концепције изложбе су др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка, дизајн поставке је осмислила кустоскиња Изабела Мартинов Томовић, док су у припреми и реализацији изложбе учествовали кустоси Музеја.

Изложба се реализује под покровитељством Министарства културе Републике Србије.