СРБИЈА 1804-1903 – СТАЛНА ПОСТАВКА У КОНАКУ КНЕЗА МИЛОША

Аутори изложбе: Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић

10. јун 2021. -

У четвртак, 10. јуна 2021. године, свечано је отворена нова стална поставка у Конаку кнеза Милоша. Стална поставка Конака кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњег двора кнеза Милоша Обреновића, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти, започете у Првом, а настављене у Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, као и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновић у другој половини 19. века, када је након стицања независности обновљена краљевина и настављено јачање модерне српске државе.

Поставка је реализована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

У приземљу Конака, након уводног описа положаја и начина живота Срба и другог немуслиманског становништва у Османском царству, приказан је Први српски устанак, као и догађаји и међународне околности које су му претходиле. У овом делу су представљене најзначајније битке Карађорђевих јунака: победе на Мишару и Делиграду, ослобођење Београда 1806, битке на Чегру, Варварину и Лозници, али и однос великих сила према Устанку и његов слом.

Спрат Конака је посвећен догађајима Другог српског устанка и предводнику устаника Милошу Обреновићу, творцу модерне српске државе, његовом учвршћивању на власти, добијању аутономије и сукобима са уставобранитељском опозицијом. У просторијама на спрату су такође презентовани његова супруга кнегиња Љубица и владарски наследници из династије: кнез Михаило, краљ Милан и краљ Александар Обреновић, чијим убиством 1903. године у Мајском преврату ова важна династија силази са историјске сцене. На спрату се налази оријентална соба за разговор и одмор, тзв. Диванхана, и реконструкција првобитног ентеријера собе кнеза Милоша Обреновића.

Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Танаска Рајића, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Међу њима се својим значајем и естетиком издвајају Карађорђева застава и изванредни примерци његовог личног наоружања и опреме (јатаган белосапац, пиштољ кремењак, тзв. леденица, фишеклија са приказима Светог Ђорђа и Светог Димитрија), као и долама кнеза Милоша. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара, попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера.

Конак је подигао кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда. Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом у стилу „турског барока”, грађевина спада у репрезентативне резиденције, какве су се у то време подизале широм Османског царства. Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, тј. Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште. Испред Конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, који је засађен у време Обреновића. Стабло платана, по лепоти и димензијама спада међу најлепша и највећа у Европи и представља један од најзначајнијих историјских и хортикултурних споменика Београда.

Аутори изложбе: Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић
Сарадници: Борис Марковић, Лидија Богдановић, Весна Драговић Поп-Лазић и Слађана Бојковић
Дизајнерка изложбе: Изабела Мартинов Томовић