Збирка униформи садржи предмете израђене у периоду од почетка 19. века па све до данашњих дана. Настарији и највреднији материјал наслеђен je из Музеја Првог српског устанка.
Збирка је годинама увећавана и употпуњавана захваљујући бројним поклонима и откупима. Један од највреднијих поклона су две дипломатске униформе 1. и 2. ранга из тридесетих година 20. века, које су припадале Владимиру Ј. Милановићу, изванредном посланику Краљевине Југославије у Швајцарској и Бугарској.
Највећи број предмета из 19. века су војне униформе. Бројне династичке промене и смена разних страних утицаја одражавале су се и на изглед униформе српске војске у 19. и 20. веку. Све ове измене биле су регулисане уредбама о опреми и ношењу одела, којима је мењана дотадашња одећа војске и дефинисан нови изглед војних униформи, како свакодневних тако и свечаних. Најстарији, свакако и највреднији предмети у Збирци су генералски мундир кнеза Михаила Обреновића из 1839. године, као и његових девет мундира, рађених према уредби из 1861. године. По кроју, облику и у неким детаљима различит, али ништа мање значајан по вредности је мундир од тамноплаве чоје кнеза Милана Обреновића из 1870. године.
Праћењем историје униформисања у Србији запажа се непрестано прожимање елемената традиционалног народног одевања и страних утицаја и узора, што се можда најбоље уочава на капама. Поред различитих облика шапки, калпака, шајкача, уредбом из 1870. године у српској војсци је уведена и капа француског кроја, тзв. кепи. У употреби је остала све до 1896. године, када је, иако према последњим уредбама ношена само за параде, замењена калпаком од чоје и астраганског крзна. Једна оваква капа која се чува у Збирци униформи припадала је артиљеријском потпоручнику војске Краљевине Србије и ношена је у периоду између 1882. и 1896. године.
Поред војних, већ у другој половини 19. века појављују се и други видови службеног одела, као што су чиновничке или дипломатске униформе. Један од највреднијих предмета који се чува у Збирци је свечани посланички капут Милосава Протића из 1879. године.
Нове униформе су добили и државни службеници, полиција, порезници, цариници, финансијски службеници, железничари, ватрогасци, шумари, рудари. На њима се могу пратити утицаји, а понекад и потпуно преузимање страних узора. Изглед неких од ових службених одела познат нам је само са старих фотографија или из писаних уредби.
У 20. веку јављају се нови позиви и службе, а са њима и службена одела. Формираjу се разна спортска друштва и друга удружења, па се зато у Музеју чувају и униформе сокола, скаута, извиђача, као и бригадирске униформе са разних послератних омладинских радних акција.