ЗБИРКА ПЛАКАТА

У Србији је плакат још од 1832. године један од основних начина да власт обнародује прокламације, наредбе, па и законе – и то у виду непосредне комуникације власти и народа. Та комуникација је додуше била једносмерна, окренута информисању народа, али од осамдесетих година 19. века и увођења страначког плурализма у Србији долази до појаве многогласја на плакатима. Народ је постепено чуо и глас других чинилаца у јавном животу Србије, а не искључиво мишљења и саопштења власти. Временом се јавила и потреба да се ова сфера јавног обраћања и законски уреди, па се тако плакат помиње као врста штампе у Закону о штампи из 1881. године, као и у законским одредбама из 1891. и 1903. године.

Плакат "Гусле јаворове", детаљ

Збирка плаката Историјског музеја Србије обухвата примерке који потичу са самог почетка коришћења ове врсте прогласа, и чини значајан део музејског фундуса који показује висок степен владарске и државничке свести о неопходности политичке пропаганде и масовне комуникације власти са народом. Збирка прати генезу од визуелно и типографски једноставних прокламација и прогласа, па све до знатно атрактивнијих и агресивнијих решења ширења државно-политичке речи.
Збирку плаката Историјског музеја Србије чине најразноврснији штампани материјали у виду прокламација, прогласа, летака, памфлета, политичких програма, посмртница, позивница за културно-уметничке програме, огласа и других сличних форми масовног штампаног оглашавања.

"Ево кривца", пропагандни плакат из Другог светског рата, детаљ

"Јеврејска посла", пропагандни плакат из Другог светског рата, детаљ

Најстарији плакат у Збирци је Прокламација Александра Карађорђевића штампана 8. јула 1848. године, а други примерци од историјског и културног значаја су Проглас аустријског цара и угарског краља Фердинанда (7. новембар 1848.), Проглас цара Франца Јозефа I (15. децембар 1848.), Прокламација кнеза Александра Карађорђевића (16. октобар 1857.), Прокламација чланова Привременог правленија (Намесништва) (13. децембар 1858.), као и прокламације кнеза Михаила Обреновића, кнеза Милана Обреновића, краља Александра Карађорђевића и других.
Значајан сегмент чине плакати из периода Првог светског рата и окупационе власти у Србији, као и плакати окупатора, квислиншке власти и "Пропагандног одељења Југоисток" из периода Другог светског рата. Велики део Збирке чине и политички плакати и летци из периода након поновног увођења вишестраначког парламентаризма од јесени 1990. године, као и плакати који прате културни живот Србије (концерти, позоришне представе, научна предавања и трибине).