Привредно-техничка збирка

Привредно-техничка збирка садржи привредно-технички материјал фабричке производње, односно средства за производњу и производи који илуструју развој привреде.
Од 1967. године, када је формирана, до данас је откупом и поклонима од разних приватних и физичких лица прикупљено око 700 предмета техничке културе насталих у периоду од 19. века па до данашњих дана.

Радио апарат ,,Космај“

Предмети су различите старости, облика и намене и сведоче о развоју технике и технологије и савременим привредним и научним достигнућима и већина представља претходницу садашњег нивоа техничке и технолошке развијене цивилизације. Међу сачуваним предметима је и парна локомобила Hofherr Schranz, произведена 1914. године у Немачкој. Као траг једног времена и једне превазиђене технологије, у Збирци су сачуване и грамофонске плоче које су данас готово потпуно потиснуте појавом нових дигиталних звучних медија.
Исти је случај и са жичаним фиксним телефонима, радио апаратима, црно-белим телевизорима, магнетофонима, писаћим машинама, фотоапаратима... Предмети у Збирци су спона прошлости, садашњости и будућности и самим тим значајна културна баштина коју треба заштити и сачувати. Међу овим предметима је и радио-апарат „Космај“, први произведени радио који је представљен јавности 21. септембра 1947. године на дан отварања прве домаће фабрике за монтажу радио-апарата „Радио-индустрија Никола Тесла“.
Многи од ових предмета припадали су знаменитим личностима из новије историје Србије, сликарима, научницима, академицима..., попут бокс-камере из друге половине 19. века која је припадала Паји Јовановићу и који ју је користио за фотографисање разних личности и модела за своје слике.

Један од раритета у Збирци је развојни систем Intel–RS-8086, настао крајем 70-тих и почетком 80-тих година прошлог века, рачунар који је служио за прављење других рачунара за процесоре 8080 и 8086, после којих су дошли 286, 386, 483 и Пентиум. Користили су га само Институт Винча, Лабораторија за рачунарску технику, који га је и поклонио Музеју 2006. године и можда Институт „Пупин” и војска.