Ликовна збирка је основана са задатком да илуструје и уметнички представи све значајне догађаје и личности и да прикаже деловање свих сегмената друштва на историјском, политичком, културном и привредном плану. Истовремено је конципирана тако и да прати развој српске уметности.
Основу фонда Ликовне збирке чинила су малобројна уметничка дела која су била изложена на поставци Музеја Првог српског устанка: неколико слика, рељефа и скулптура. Збирка се континуирано попуњавала поклонима и откупима и данас броји преко 3500 предмета. Састоји се од неколико колекција, односно целина: сликарство 19. и 20. века, скулптура, кабинет графичких листова и цртежи.
Сликарство 19. и 20. века
Колекција сликарских радова обухвата уметничка дела рађена различитим техникама: акварел, гваш, уље, акрил и комбинована техника. Хронолошки, дела су настала у периоду од краја 19. до краја 20. века и на њима су заступљени готово сви уметнички правци који су се исказали у српском сликарству у том периоду. Међу многобројним ауторима има како домаћих тако и страних уметника који су се бавили приказивањем историјских композиција или портретним сликарством. Због природе и комплексног карактера Музеја, фигурација је доминантна у уметничком изразу, али у Збирци нису занемарена ни дела са апстрактним и симболичким исказима уметника.
У тематском погледу, у Збирци доминирају историјски портрети и историјске композиције. Портрети личности које су својим активностима обележиле одређени период на политичком, привредном, научном или културном плану су незаобилазни у колекцијама овог типа. Неки од њих су сликани по природи, неки на основу фотографија, литературе и других писаних извора, док су неки настали као искључиво уметничко виђење аутора, инспирисаног значајем и поштовањем одређене личности. Међу бројним портретима споменућемо портрете устаничких вођа, припадника владајућих династија, истакнутих политичара, државника, војсковођа и културних и националних радника.
Историјске композиције на визуелан начин историјски догађај приближавају публици. Поред тога што некада имају и својство оригиналног документа уколико их је сликао учесник или савременик одређеног догађаја, ови радови имају илустративно својство потенцирано уметничком вредношћу дела.
Од других тема заступљених у Збирци треба поменути и оне које се баве различитим аспектима свакодневног живота, као и социјалне и религиозне теме.
Збирка је 2006. године обогаћена делима уметника окупљених око Медиале, који су оставили трага на развој и формирање других уметничких група, али који су свако понаособ створили свој уметнички пут, лични стил и трајали кроз време све до данас.
Скулптура
У колекцији скулптура налази се око пет стотина дела тридесетак познатих домаћих и страних уметника, али и оних који за сада нису идентификовани. Поред дела Ђорђа Јовановића, Петра Убавкића и Томе Росандића, као родоначелника српске скулптуре, у Збирци су прикупљена и дела представника свих стилских опредељења кроз која је српска скулптура градила свој живот и тражила своје место у српској средини.
У стилском погледу, кроз Збирку је могуће пратити развој српске скулптуре од краја 19. до краја 20. века, што хронолошки обухвата период од 1880. до 2010. године. У погледу типологије, сачињавају је плакете, рељефи, попрсја, пуна пластика, посмртне маске, слободне фигуре као и композициона решења, а од материјала коришћени су гипс, теракота, мајолика, порцулан, дрво, мермер, гранит, бронза.
Иако закаснела у своме развоју за сликарством и осталим уметничким гранама, скулптура се од свог појављивања у српској средини трудила да готово истовремено надокнади своје заостајање како за осталим уметничким гранама тако и за својим окружењем, у коме је имала и квалитет и континуитет. На исти начин Историјски музеј Србије се трудио да и поред релативно касног формирања у односу на друге музеје надокнади то време и прикупи најразноврсније типове вајарских дела која одговарају његовој концепцији и политици прикупљања уметничких дела.
Графика
Овај део колекције броји око 500 графичких листова (појединачних, али и мапа и албума), међу којима су заступљене скоро све графичке технике од дрвореза, линореза, бакрореза, бакрописа, суве игле, до комбинованих техника које користе савремени аутори.
У тематском погледу, поред портрета истакнутих личности и историјских композиција, заступљене су и мапе битака, ведуте градова и пејзажи, композиције из свакодневног живота становништва, као и теме које говоре о социјалној и политичкој ангажованости уметника.
Међу најстаријим примерцима у колекцији су дрворези отиснути са оригиналних дрворезних плоча насталих у периоду од 16. до 19. века – радови попа Николе Поповића, попа Стефана Ликића, као и калуђера и уметника Хаџи Рувима Нешковића. Графичка делатност на територији Карловачке митрополије почетком 18. века репрезентована је кроз радове Георгија и Христифора Жефаровића, Захарија Орфелина и Томе Месмера.
Од домаћих аутора прве половине 19. века, најзаступљенији је Анастас Јовановић, чији се велики број радова из серије литографија за Споменике Србске такође налази у колекцији. Поред њега и бројних других домаћих аутора, у Збирци се чувају и дела страних уметника, попут Куна фон Квицова, Владислава Тителбаха, Карла Гебела и Винценца Кацлера.
Цртежи
У колекцији цртежа заступљени су цртежи рађени графитном оловком, дрвеним бојама, хемијском оловком, фломастерима, кредом, тушем, као и акварелисани цртежи. У тематском погледу, то су портрети, ведуте, пејзажи, историјске композиције, сцене битака, представе народних ношњи и сеоског живота, архитектура града и села, планови и пројекти зграда. Теме су обрађиване кроки цртежима, студијама, у виду техничких цртежа, архитектонских пројеката и карикатура. Присутна су и само идејна решења, али и раскошни цртежи који својом пуноћом облика и садржаја могу конкурисати ликовним делима.
Бројни су аутори који су заступљени у Збирци, а међу најзначајнијим су: Драгиша Милутиновић, Милорад Милутиновић, Владислав Тителбах, Паја Јовановић, Љуба Ивановић, Бета Вукановић, Божидар Јакац.
Посебну групу цртежа у Збирци представљају они настали у заробљеничким логорима током Другог светског рата, у врло деликатним условима логорске пресије и цензуре, цртани на лошој хартији и оскудним средствима. На близу 500 комада, колико их се чува у Музеју, приказани су портрети заробљеника и свакодневни живот у заробљеничким логорима. Дела су аутентична, сва имају печат логорске цензуре и изузетна су у уметничком погледу. Цртали су их школовани уметници, али и аматери који су у логорима похађали сликарске курсеве, архитекте и инжењери.
Засебну групу цртежа представља и око 150 карикатура које се односе на политички живот у Србији.