ЗБИРКА РАЗГЛЕДНИЦА

Разгледнице већ преко сто година путују светом и на свој начин део су историје, сведочећи о људима, догађајима, пределима, улицама.
Прве поштанске карте, поштанске писмене пошиљке на једном листу мањег формата са отвореним текстом, пуштене су у поштански промет у Аустро-Угарској монархији 1869. године. У Србији решење о увођењу саобраћајних карата донето је две године касније, да би се у поштанском саобраћају појавиле 1873. године. Од 1881. године у саобраћај су пуштене дописне карте, али и једне и друге биле су без илустрација. Монопол на издавање имала је држава, односно пошта. Издавање илустрованих дописница, односно разгледница, почело је приватном иницијативом и није везано за одлуке званичних органа. Већ 1896. године, разгледнице су у целој Србији постале веома популарне, а следеће године донет је „Правилник за израду дописних карата од стране приватних лица”. У почетку је предња страна разгледнице била намењена и за илустрацију и за саопштење, а реверсна само за адресу, да би од 1906. године и слика заузела целу аверсну страну.

Краљ Петар Први на путу кроз Албанију, разгледница

Збирка разгледница Историјског музеја Србије настала је издвајањем разгледница из Збирке фотографија. Као аутентична забелешка тренутка, разгледнице имају непроцењиву вредност за места, време и историјске догађаје. За разлику од њих, фотографије нису штампане у толиком броју и нису толико сачуване.
У Збирци има преко 5000 примерака, који своју документарну вредност исказују богатством мотива. У набавци нових разгледница, мотив је попуњавање колекција, било као издавачких или документарних целина.

Када су издвојене у засебну збирку, разгледнице су разврстане према тематском садржају илустрације аверса: споменици архитектуре, портрети историјских личности, историјски догађаји... Према мотивима, подељене су на тематске целине: градови, стране државе, ратови, народне ношње и обичаји, историјски догађаји, династије и друге.
Најстарије разгледнице које су чувају у Збирци су снимци градова у Србији – Београда, Ниша, Ужица и Јагодине. Разгледнице градова су и највише заступљене, штампане су појединачно у формату 14×9 цм, али и у спојеним низовима.