СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ “КНЕГИЊА ЈЕЛИСАВЕТА – ДУГО ПУТОВАЊЕ КУЋИ”

Историјски музеј Србије

Трг Николе Пашића 11

У недељу, 15. септембра, у Историјском музеју Србије ће бити отворена изложба "Кнегиња Јелисавета - дуго путовање кући". Након уводних речи др Душице Бојић, директорке Историјског музеја Србије, мср Тамаре Огњевић, директорке Артис центра и ауторке изложбе, као и саме кнегиње Јелисавете Карађорђевић, изложбу ће свечано отворити Александар Тисо Демидов, директор међународног фонда Демидов и представник ове угледне племићке породице.

Истог дана, након свечаног отварања, у периоду од 14 до 20 часова, сви заинтересовани грађани ће бити у прилици да бесплатно погледају изложбу. Такође, мимо уобичајене праксе, Музеј ће бити отворен и у понедељак, 16. септембра од 12 до 20 часова.

Изложба "Kнегиња Јелисавета – Дуго путовање кући" својеврсни је омаж кнегињи Јелисавети Kарађорђевић, кћери кнеза Павла и кнегиње Олге, јединој девојчици и последњем члану владарског дома Kарађорђевића рођеном у Краљевини Југославији 1936. године, неколико година уочи прогона династије из земље. Реализује се у сарадњи Историјског музеја Србије и Артис центра, у склопу пројекта "Генаологије старих српских породица", чији је аутор др Душица Бојић. Изложба приповеда о животу и раду кнегиње Јелисавете, али и указује на порекло ове угледне припаднице краљевске породице, хуманисте, филантропа и прве личности из породице Kарађорђевић која се вратила на тло бивше Југославије 1987. године, после вишедеценијског прогона.

Циљ изложбе је да осветли једну историјску личност, рођену у краљевском дому, коју су непредвидиви стицај друштвено-политичких околности и личне особине навели да пређе пут од кнегиње до грађанке, од аристократкиње повлашћене рођењем, до савремене жене која обликује свој нови статус и ангажовање. Утемељена, с једне стране, на истраживањима кнегињине личне заоставштине (слике, фотографије, преписка, књиге, архивска грађа, предмети ликовне и примењене уметности, као и уметничких заната) и на свеобухватном увиду у историјску и уметничку грађу везану за кнегињу Јелисавету и њену породицу, а са друге на креативном потенцијалу како саме кнегиње која годинама уназад пише, слика и фотографише, тако и на делима савремених дизајнера, инспирисаних кнегињом Јелисаветом, изложба представља јединствену синтезу докуметанрног и креативног, историјског и савременог.

Поставка изложбе, чији је аутор Тамара Огњевић, обухвата две целине упоредо представљене унутар јединственог простора Галерије Историјског музеја Србије. Замишљена као симулакрум који сугерише простор кнегињиног стана у Београду, поставка сублимира јавни и приватни аспект живота Јелисавете Карађорђевић, приказујући како њену биографију у хронолошком низу, тако и причу о њеном пореклу и прецима контекстуализоване у одговарајућим микро-целинама. Тако ће публика бити у прилици да истовремено види ексклузивне предмете и документе, какви су, рецимо, дневници кнегиње Олге Kарађорђевић, лепеза велике кнегиње Елене Владимировне Романове, кнегињине баке по мајци, порцелански сервис „Томас Гуд“ Марије Павловне Демидове, тетке кнеза Павла, писмо које је чувени француски сликар Ежен Делакроа упутио принцезином прадеди Анатолу Демидову, принцу од Сан Доната, Фабержеову малу свеску са нацртима накита кнегињине прабабе Марије Павловне Владимировне од Русије, писма кнегињице Kлеопатре Kарађорђевић, Јелисаветине баке, упућена њеним родитељима кнезу Александру и кнегињи Персиди, заставу кнеза Павла, која се налазила у капели Светог Ђорђа у Оксфорду у коме је студирао, али и личну гардеробу и аксесоар кнегиње Јелисавете, њене оригиналне цртеже и књиге за децу, фотографије чувених светских модних фотографа какви су Ричард Аведон, Сесил Битон и Ормонд Ђиљи, али и домаћих мајстора фотографије попут Жељка Синобада, Ненада Марјановића, Небојше Бабића и Ала Шимона, који су бележили кнегињине бројне активности након повратка у Србију.

Приближно две стотине експоната из кнегињине личне заоставштине, који до сада нису истраживани, публиковани и презентирани, и неколико позајмица из домаћих музејских збирки (Народни музеј у Београду, Галерија Матице српске) представљају по типу, материјалу и пореклу изузетно комплексну грађу, коју је требало саобразити на начин који ће бити једноставан за кретање и разумевање. У том циљу је изложба добила и занимљиву дигиталну анимацију у продукцији Факултета драмских уметности у Београду, а поред сталног стручног тумачења поставке планиран је и читав низ пратећих садржаја (предавања, панели, концерт, видео-презентације, промоције, радионице), заснованих на стандрадима модерне музеологије. Посебна драж овог пројекта несумњиво почива на чињеници да је у фокусу изложбе жива историјска личност с којом ће публика имати непосредну интеракцију, те самим тим и изложба са свим пратећим садржајима представља аутентичну етапу у биографији кнегиње Јелисавете.