БЕСПЛАТАН УЛАЗ У ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ ПОВОДОМ 59. ГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА МУЗЕЈА

Историјски музеј Србије / Конак кнеза Милоша

У недељу, 20. фебруара, поводом обележавања 59. рођендана Историјског музеја Србије, улаз на актуелне изложбе ће бити слободан! Заинтересовани грађани биће у прилици да погледају изложбу „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије” на адреси Трг Николе Пашића 11 и сталну поставку у Конаку кнеза Милоша.

Историјски музеј Србије је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступним јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.

Оснивање Музеја текло је у неколико фаза. Први покушај, који није остварен, учињен је 1950. године доношењем Уредбе о оснивању Историјског музеја НР Србије. Други покушај учињен је 1954. године поводом обележавања 150-годишњице подизања Првог српског устанка, када је направљена изложба посвећена овој теми која је потом пренета у конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру. Тако је формиран Музеј Првог српског устанка, чија се концепција заснивала на обради материјала Првог (1804–1813) и Другог српског устанка (1815) као догађаја од изузетне важности за српски народ, којима је започет процес установљавања модерне српске државе и њеног признавања као независног међународног субјекта. Коначно, уредбом Извршног већа Народне скупштине НР Србије од 20. фебруара 1963. године основан је Историјски музеј Србије због, како се наводи, потребе постојања „једног музеја општег типа који би свестрано приказивао богату историју српског народа“.

На изложби „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије”, ауторке Тијане Јовановић Чешке, музејске саветнице, публици су премијерно представљена, искључиво из уметничког аспекта, изабрана ликовна дела рађена у техници уља.

У тематском погледу, на изложби доминирају портрети различитих категорија: устанички, династички, војни, владарски, грађански, портрети рађени у сеоским срединама и дечји, а заступљени су и пејзажи, историјске композиције и иконе, као примерци религиозног сликарства.

Изложба обухвата више од стотину оригиналних слика, као и скица и копија готово свих значајних сликара са ових простора у претходна два века: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Живорада Настасијевића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Бранислава Мирковића, Миодрага Миће Поповића, уметника окупљених у групи „Медиала” и многих других.

На изложби су први пут јавности представљена и недавно набављена дела, попут портрета краља Александра Карађорђевића, рад Спиридона Боцарића, и портрета краљице Марије Карађорђевић, рад непознатог аутора, а премијерно је изложена и некада цензурисана слика Миодрага Миће Поповића „7. јули – Устанак 1941”, коју је Музеј наручио за потребе сталне поставке у Белој Цркви, рађене поводом обележавања годишњице устанка.

Стална поставка Конака кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњег двора кнеза Милоша Обреновића, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти, започете у Првом, а настављене у Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, као и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновић у другој половини 19. века, када је након стицања независности обновљена краљевина и настављено јачање модерне српске државе.

Посетиоцима се пружа јединствена прилика да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других.

Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. Аутори сталне поставке у Конаку кнеза Милоша су кустоси Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић

Галерија Историјског музеја Србије ће бити отворена од 12 до 20 часова, а Конак кнеза Милоша од 10 до 16 часова.

Добро дошли!