Збирка застава

Збирка застава има нешто више од сто десет предмета и обухвата период од почетка 19. века до данашњих дана. Заставе су драгоцени документ историјског тренутка у коме су настале, а њихов визуелни идентитет одражава промене кроз које је Србија прошла у последња два века.

Застава соколског друштва

Најрепрезентативнију групу предмета у Збирци чине устаничке заставе, од личних барјака народних старешина, различитих по облику, комбинацији боја и представама на њима, преко типских, које 1809. године добија новоформирана регуларна устаничка војска, до војводских, једнообрзних, које се од 1811. године додељују истакнутим српским војводама.
Поред устаничких застава, Збирка садржи и појединачне примерке државних, војних и добровољачких застава из периода пре Другог светског рата, као и партијских застава и застава појединих удружења и друштава, привредних и спортских организација насталих после 1945. године.
У Збирци се налази и четрдесет застава, заставица и трака појединих омладинских радних бригада са различитих радних акција организованих после ослобођења земље. Организовање добровољног рада, нужног након завршетка рата, касније добија задатак идеолошког униформисања младих. Формирање колективне свести утицало је на масовно опредељивање омладине за рад на многобројним омалдинским радним акцијама на целој територији некадашње СФРЈ.

Као посебан сегмент, у Збирци су прикупљене и заставе странака и партија које су се у Србији појавиле на политичкој сцени у освит 21. века. Политичке организације су под своје заставе окупљале истомишљенике и учествовале на демонстрацијама и митинзима који су обележили поновно увођење вишепартијског парламентаризма у Србији.
У Збирци се чувају и посмртнице на свили које су 40-тих година 19. века постале део погребног ритуала најистакнутијих представника српског друштва. Погребни обичаји код владајућег слоја у Србији преузели су део фунералних церемонија угарске аристократије. Тако су у Збирци сачуване посмртнице кнеза Милоша и Михаила, као и рано преминулих Сергеја Обреновића и Светозара Карађорђевића.