ЗБИРКА КАРАТА

Збирка карата садржи више од 600 примерака. Упркос позном моменту формирања, она је временом попуњена вредним материјалом. Међу најзначајнијим је карта Краљевства Србије Ђакома Кантелија (Il regno della Servia, detta altrimenti Rascia), издата у Риму 1689. године у познатој радионици Ђакома де Росија. То је најбоља карта Србије у 17. веку, која по богатству топонима и другим својствима представља међашну тачку у историји географског познавања наше земље.

Карта Краљевине Босне, Хередибус

Више карти Србије и Балкана из 18. века, као и истовремених планова Београда, сведоче о повећаном интересовању Западне Европе за југоисточни део континента, који је до тада био највећим делом неприступачан за све усавршенија геодетска мерења, па чак и за елементарне увиде. Османска царевина у опадању била је картографски незаинтересована, а путници из хришћанске Европе су се кретали у дипломатским и трговачким мисијама, пре свега главним друмовима ка Цариграду.
Почетком аустријског продора ка дубини балканског простора, серијом ратова против Турске после османског слома под Бечом, дошло је до већег интересовања за позорницу ратних дејстава и детаљније картографске обраде ових простора.
Својом барокном упечатљивошћу издваја се Карта Србије и Босне, са низом ведута Београда, Шапца, Видина, Ниша, Сарајева и других већих места, дело знамените нирнбершке радионице Хоманових наследника, из око 1730. године. Из овог времена су и планови Београда, Де Фера и Мартина Зојтера, великана немачке и европске картографије.

Мада је преломни корак уздизања картографије ка егзактној науци изведен још крајем 18. века, прецизног геодетског снимања читаве територије Србије нема све до друге половине 19. века. Због тога добија на значају карта Србије аустријског капетана Адама Вајнгартена, штампана у Бечу 1820. године. Значајна је и руска, Коцебуова карта Србије из 1831. године, на којој су први пут унесене границе земље, добијене мерењем на терену, уз помоћ одговарајућих инструмената.
Од карата насталих у 19. веку, вреди истаћи Историјско-етнографско-географску мапу Срба М. Милојевића из 1873. године, која сведочи о романтичарском погледу на националну историју. Карта је несумњиво била утицајна у српској средини онога времена. Стандардна карта Краљевине Србије Владимира Карића из 1888. године била је неизоставна у школама и разним институцијама краја 19. и почетка 20. века.
Административна преустројства српског простора у 20. веку засведочена су бројним картама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, као и онима из периода Федеративне Народне Републике Југославије, односно Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.